Стевија није здравија од других замена за шећер

Заслађивач стевија није ништа бољи или лошији за дијабетичаре од других замена за шећер. Немачко удружење за дијабетес (ДДГ) истиче ово. „Стевија је још једна алтернатива шећеру која не садржи никакве калорије“, објашњава професор др. медицинских Степхан Маттхаеи, председник ДДГ. „Ни више ни мање.

Од укидања дијабетичких производа са тржишта, сва здрава храна је у основи подједнако погодна за дијабетичаре као и за недијабетичаре. Према Маттхаеију, стевија је само добра алтернатива за људе који пате од урођеног метаболичког поремећаја фенилкетонурије и којима су такође потребни заслађивачи.

Стевиол гликозиди, колоквијално познати као „Стевија“, одобрени су као заслађивачи у Европској унији од децембра 2011. године под називом „адитив за храну Е 960“. Стевија се добија из биљке "Стевиа ребаудиана", познате и као "слатка трава" или "медна трава". Стевија је двеста до триста пута слађа од шећера и практично нема енергије. Конзумација стевиол гликозида се сматра безбедном ако се придржава подношљиве дневне дозе (АДИ) од четири милиграма по килограму телесне тежине дневно. Тренутно није јасно да ли постоји ризик од предозирања. Стевија не изазива каријес нити је канцерогена, не оштећује генетски материјал и не ремети плодност или развој нерођеног детета.

То се подједнако односи и на остале заслађиваче, наглашава професор др. мед. Андреас Фриче, портпарол за штампу ДДГ из Тибингена. Америчко удружење за дијабетес тестирало је пет вештачких заслађивача и прогласило их безбедним: ацесулфам, аспартам, сахарин, сукралозу и неотам. „Не постоје поуздани научни докази који показују да су ови заслађивачи канцерогени у количинама које се препоручују за конзумирање“, објашњава Фритсцхе.

Стручњак за ДДГ такође се супротставља тврдњи која се понекад износи да заслађивачи или наводно повезано ослобађање инсулина могу изазвати нападе глади, па чак и изазвати зависност. „Ако ништа друго, инсулин шаље сигнал ситости у мозак код витких људи“, каже Фриче. Код људи са прекомерном тежином, с друге стране, мозак је вероватно неосетљив на инсулин. Због тога сигнал ситости можда више неће стићи до мозга. „Према ономе што тренутно научно знамо, ни шећер ни заслађивачи не могу изазвати зависност“, објашњава Фриче. Без обзира на то, сви треба да воде рачуна да не уносе више од препоручених количина заслађивача или више од 50 грама шећера дневно.

Стевија је само добра алтернатива за људе који пате од веома ретке метаболичке болести фенилкетонурије и којима су такође потребни заслађивачи због дијабетеса. Свако ко пати од фенилкетонурије не може толерисати аминокиселину фенилаланин. Пошто заслађивач аспартам садржи фенилаланин, оболели морају да га избегавају - Стевија, међутим, као и други заслађивачи, не садржи фенилаланин. „Међутим, ово не би требало да утиче на више од десетак људи у Немачкој“, наглашава Фриче.

У међувремену, истраживачи истражују зашто стевија није само слатка већ и горка. То обезбеђују два рецептора укуса хТАС2Р4 и хТАС2Р14, како су открили научници са Техничког универзитета у Минхену и Немачког института за истраживање исхране Потсдам Рехбруке (ДИфЕ). У високим концентрацијама, Стевија производи горак укус налик на сладић.

Извор: Берлин [ ДДГ ]