Светски дан срца: Колико је опасна атријална фибрилација? Мрежа компетенција пружа информације о ризицима
Петина свих можданих удара узрокована је атријалном фибрилацијом.
Овај број показује колико аритмија може бити опасна ако се не лечи. Мрежа компетенција за атријалну фибрилацију стога пружа информације о Светском дану срца 28. септембра, овог пута под мотом „Упознај свој ризик!“ говори о опасностима повезаним са атријалном фибрилацијом.
Повећан ризик од можданог удара
Атријална фибрилација је најчешћа срчана аритмија која захтева лечење. У Немачкој је оболело око милион углавном старијих људи, а тренд је у порасту. Иако аритмија није одмах опасна по живот, може довести до озбиљних компликација, посебно до можданог удара. Током фибрилације, пумпна функција у атријума је ограничена, тако да се тамо могу формирати крвни угрушци. Ако се такав угрушак испере у мозак са крвотоком, он може зачепити тамошњи суд и довести до можданог удара. Због тога су у многим случајевима неопходни лекови за разређивање крви да би се смањио ризик од можданог удара (антитромботичка терапија).
ЦХАДС2 Сцоре
Колико је висок ризик од можданог удара код пацијената са атријалном фибрилацијом зависи од њихових индивидуалних фактора ризика. Алат за процену ризика од можданог удара је такозвани ЦХАДС2 скор, који се препоручује и у актуелним смерницама Европског кардиолошког друштва. Слова ЦХАДС означавају појединачне факторе ризика: Ц = хронична срчана инсуфицијенција (структурна болест срца која доводи до слабости срчаног мишића), Х = хипертензија (висок крвни притисак), А = старост преко 75 година, Д = дијабетес мелитус (дијабетес) , С = ход. Док су Ц, Х, А и Д оцењени са једним бодом, удар који је већ претрпео се рачуна двоструко (С2). Антитромботички третман зависи од нивоа ЦХАДС2 скора. Ако нема фактора ризика (оцена 0), смернице препоручују разређивање крви ацетилсалицилном киселином (АСА), ако уопште постоји. Међутим, ако је ризик од можданог удара висок (скор већи од 1), крв треба разблажити Марцумаром, на пример. Код пацијената са умереним ризиком (оцена 1), врсту антитромботичког лечења одлучује лекар.
Правовремени третман
Висок крвни притисак, миокардна инсуфицијенција или дијабетес нису само фактори ризика за мождани удар, већ и за саму атријалну фибрилацију, стога се лечење пацијената са атријалном фибрилацијом не фокусира само на разређивање крви већ и на лечење основних болести. Као резултат тога, у многим случајевима се нормалан срчани ритам може одржати или обновити, што заузврат доприноси смањењу ризика од можданог удара.
Стручњаци процењују да постоји велики број људи који живе са атријалном фибрилацијом, а да то и не знају. Није реткост да аритмија постаје приметна само кроз компликације, у тежим случајевима и мождани удар. С друге стране, ако се атријална фибрилација препозна и лечи на време, таква последична оштећења могу се избећи у многим случајевима. „Програми прегледа за рано откривање ризичних група становништва, односно особа старијих од 50 година, посебно оних са високим крвним притиском, коронарном болешћу или слабошћу срчаног мишића, су стога важан задатак за будућност“, објашњава проф. др. др хц Гунтер Бреитхардт, портпарол Мреже компетенција за атријалну фибрилацију и директор Медицинске клинике и Поликлинике Ц – Кардиологија и Ангиологија – у Универзитетској болници у Минстеру.
Мрежа компетенција за атријалну фибрилацију
Мрежа компетенција за атријалну фибрилацију (АФНЕТ) је интердисциплинарна истраживачка мрежа широм земље у којој научници и лекари са клиника и пракси раде заједно на побољшању лечења и неге пацијената са атријалном фибрилацијом. Мрежа постоји од 2003. године и финансира је Федерално министарство образовања и истраживања (БМБФ).
Мрежа компетенција за атријалну фибрилацију успоставила је национални регистар са више од 10.000 пацијената који се тренутно прате већ неколико година. Очекује се да ће ова обимна збирка података пружити детаљну слику болести атријалне фибрилације и тренутног статуса лечења и неге у Немачкој. Између осталог, подаци регистра треба да дају информацију о томе да ли се антитромботички третман у Немачкој спроводи у складу са смерницама.
Поред тога, Мрежа компетенција за атријалну фибрилацију спроводи неколико мултицентричних клиничких студија у којима се процењују побољшане методе лечења – од нових терапија лековима до катетерске аблације и лечења пејсмејкером. Ове студије су у току и биће завршене у наредне године до две. Основни истраживачи из Мреже за компетенцију атријалне фибрилације стекли су нове увиде у генетске и молекуларно-биолошке узроке атријалне фибрилације. Средњорочно, ови резултати би такође требало да буду укључени у терапијске процедуре.
Извор: Мунстер [АФНЕТ]
