Сваки други Немац се плаши варљиве амбалаже када је у питању храна
Покварено месо, резана шунка, аналогни сир: најновији скандали у вези са храном и расправа о адитивима или генетски модификованој храни дуго су узнемирили немачке потрошаче. То показују резултати актуелне популационо-репрезентативне студије „СГС ИНСТИТУТ ФРЕСЕНИУС Цонсумер Студи 2010: Фоод Куалити & Цонсумер Цонфиденце“, коју је реномирани Алленсбацх институт спровео у име СГС ИНСТИТУТ ФРЕСЕНИУС ГмбХ.
Страх од варљиве амбалаже и генетски модификоване хране највећи
Највећа брига немачких потрошача при куповини намирница је да оно што је у паковању није оно што пише споља. Тако да, на пример, у пекмезу од јагода више нема јагода. Оваквих варљивих пакета плаши се 55 одсто испитаних. Забринутост за храну са генетски модификованим састојцима је једнако велика. Ова фундаментална несигурност изражава се и у чињеници да више од половине испитаних сматра да храна није толико здрава као што тврде произвођачи. 48 одсто потрошача страхује да су важне информације о садржају само скривене или уопште нису наведене на амбалажи. И да су коришћени адитиви, као што су појачивачи укуса или боје, штетни по здравље.
Сваки други Немац не разуме информације на амбалажи хране
Главни разлог за јасну несигурност немачких потрошача је тешкоћа у потпуном разумевању информација на амбалажи: 49 одсто испитаника сматра да су информације о храни мање или уопште неразумљиве.
Посебно старији људи (45-- 59 година: 52 процента и 60+ година: 58 процената) и људи са једноставним школским образовањем (60 процената) имају натпросечне проблеме са разумевањем.
Три четвртине Немаца не може да препозна шта је здраво
75 одсто свих Немаца не може да процени да ли је храна здрава на основу података на амбалажи. На пример, 67 одсто испитаних има проблема да из информација о храни сазна да ли је производ погодан и за алергичаре или дијабетичаре. 58 одсто не може да процени да ли су и који адитиви укључени, 42 одсто не зна колико масти или шећера имају производи.
Посебно је проблематично то што 71 одсто потрошача нема самопоуздања да изабере праву храну за децу јер им је из описа намирница тешко да разазнају да ли је производ погодан за децу.
Генерално, сваком четвртом потрошачу је теже да се храни здраво него раније. „С једне стране, потрошачи уживају у великом избору хране која им је данас доступна. С друге стране, они такође жуде за оријентацијом и информацијама“, објашњава др. Улрих Елингхаус, шеф одељења „Квалитет печат и ознака за испитивање“ у СГС ИНСТИТУТ ФРЕСЕНИУС ГмбХ.
„Студија показује да произвођачи хране још увек не задовољавају у довољној мери ову потребу за транспарентношћу и безбедношћу. Потрошачи награђују смислене и кредибилне смернице.”
Поверење за печат одобравања и породицу - велико неповерење за индустрију и политику
Други важан разлог за страх од обмањујуће амбалаже лежи у фундаменталном неповерењу потрошача према изјавама индустрије и политике. На питање коме потрошачи верују за поуздане и веродостојне информације о храни, обојица су дали доследно ниске оцене:
- 5 одсто верује политичарима као што су заштита потрошача или здравствени политичари
- 8 одсто се ослања на рекламне брошуре из супермаркета
- 9 одсто верује произвођачима хране
- Супротна слика се појављује за независне институције за тестирање, саветодавне центре за потрошаче или лично окружење:
- 73 одсто верује оценама Стифтунг Варентест
- 67 одсто верује изјавама потрошачких центара
- 55 одсто слуша мишљења породице и пријатеља
- 32 одсто верује независним печатима одобрења као што је печат квалитета Институт Фресениус
Повећане контроле могле би помоћи индустрији и политици да изграде више поверења међу потрошачима: 38 одсто испитаних сматра да контрола хране у Немачкој није довољна.
Критеријуми за куповину Немаца: преферирајте регионално уместо органског
Што се тиче критеријума по којима потрошачи бирају храну, студија показује да су захтеви велики. Храна треба да буде што свежија (86 одсто) и квалитетнија (60 одсто), али и јефтина (57 одсто). Поред тога, студија сада доказује још један важан критеријум куповине: регионалност. 47 одсто при куповини обраћа пажњу на производе из региона. Са 23 одсто, органски или еколошки производи имају знатно мањи приоритет. Здравствени аспект је ипак важан: 43 одсто потрошача жели храну без ГМО, 40 одсто тражи храну која садржи мало масти.
„Потрошачи с правом постављају највише захтеве прехрамбеној индустрији. Да би имали поверење у производ, он често мора да испуни критеријуме које је тешко ускладити: да буде свеж, квалитетан и што јефтинији. Резултати студије показују да су произвођачи позвани да квалитет својих производа учине још видљивијим потрошачима. Тако да се уопште не ствара утисак обмањујућег пакета“, објашњава др. Улрих Елингхаус.
Жене купују критичније и свјесније здравља од мушкараца
Мушкарци и жене купују другачије. Ово важи и за супермаркете. Резултати студије показују да су жене критичније када је у питању храна: код 63 одсто, квалитет игра важнију улогу од цене (54 одсто). За мушкарце је супротно: 60 одсто наводи да обраћа пажњу на посебно ниску цену, а затим следи квалитет са 57 одсто.
Највеће разлике међу половима су у области здравља.
Жене и мушкарци су на питање на шта обратити посебну пажњу приликом куповине одговорили овако:
| фрауен | Маннер | |
| на проверене или тестиране производе | КСНУМКС% | КСНУМКС% |
| на генетски немодификовану храну | КСНУМКС% | КСНУМКС% |
| на храну са ниским садржајем масти | КСНУМКС% | КСНУМКС% |
| са што мање адитива | КСНУМКС% | КСНУМКС% |
| на мало шећера | КСНУМКС% | КСНУМКС% |
| о нутритивним подацима или информацијама о калоријама | КСНУМКС% | КСНУМКС% |
Различито понашање у куповини између Истока и Запада
20 година након поновног уједињења Немачке, и даље постоје разлике у понашању при куповини између старих и нових савезних држава. На истоку је храна из вашег региона привлачнија од просека. Приликом куповине намирница, 59 одсто Источних Немаца води рачуна да производи долазе из непосредне близине. С друге стране, регионалност игра улогу само за 44 одсто Западних Немаца.
Потрошачи у новим савезним државама су такође свеснији цена од својих суседа са запада: 68 одсто наводи да им је цена примарна брига, у поређењу са 54 одсто на западу.
Подаци о методи испитивања
У мају 2010. Институт за демоскопију Алленсбацх је у име СГС ИНСТИТУТ ФРЕСЕНИУС ГмбХ спровео анкету са више тема међу становништвом.
Интервјуисано је укупно 1.827 особа од 16 и више година. Интервјуи су вођени усмено и лично (лицем у лице) коришћењем стандардизованог упитника од стране обучених анкетара са Алленсбацх института за демоскопију.
Извор: Таунусстеин [ СГС ИНСТИТУТ ФРЕСЕНИУС ]
