Дезинфекција руку на радном месту доказано штити од распрострањених и понављајућих масовних инфекција. Ово потврђује студија научника са Универзитета у Грајфсвалду, која је сада објављена у часопису БМЦ Инфецтиоус Дисеасес.
Након редовне дезинфекције руку, учесници студије су знатно ређе патили од прехладе и њихових симптома. Нарочито је упадљив био пад дијареје. У студију је укључено 129 запослених из градске управе универзитета и Ханзеатског града, Универзитета у Грајфсвалду и државне управе Мекленбург-Западна Померанија.
Мултирезистентне клице су већ неко време у порасту широм света. Ови такозвани МРСА сојеви су раније били познати и страховали су углавном као "болничке клице" јер је болести које изазивају - углавном упале - тешко лечити. Док је удео сојева МРСА у Холандији око три процента, не само због ране, доследне контроле, он је знатно већи у Немачкој и износи скоро 25 процената, али и даље далеко нижи него у јужној Европи, на пример.
Међутим, нису сви сојеви МРСА (метицилин резистентни Стапхилоцоццус ауреус) подједнако опасни. Сада је идентификовано око 6.000 различитих сојева, подељених у три главне групе: болничка МРСА, такозвана МРСА стечена у заједници и МРСА повезана са животињама. Различити типови МРСА често се не разликују у јавној расправи, иако изазивају веома различите проблеме.
Научници са Института Макс Рубнер заустављају производњу токсина
Било да су поморанџе, грожђе или јагоде - постоји опасност од напада гљивица након само кратког периода складиштења. Буђ и њене споре су свеприсутне, заштита од њих је скоро немогућа. Научници са Института Макс Рубнер су сада развили процес који још увек не убија у потпуности гљивице, али ефикасно инхибира њихов развој: видљива светлост одређених таласних дужина ремети ритам живота многих плесни тако трајно да се не формира гљивични токсин и у у најбољем случају чак и раст престаје.
Ократоксини су токсини велике групе плесни, која такође укључује различите врсте Пенициллиен и Аспергиллус. Као и већина живих бића, ове гљиве имају унутрашњи сат који контролише раст и метаболизам. „Ако успемо да избацимо овај сат ван синхронизације, онда можемо да зауставимо стварање токсина“, сумњао је на почетку истраживачког пројекта проф. Ролф Гајзен, научник са Института Макс Рубнер. Плаво светло са таласном дужином од 450 нанометара показало се као посебно ефикасан реметилачки фактор. др Маркус Сцхмидт-Хеидт, научник у тиму проф. Геисена: „Не користимо никакво штетно УВ зрачење, само плаво светло је довољно да уништи 80 одсто спора гљивица.“ Жуто и зелено светло, с друге стране, промовишу раст гљивица, научници су такође препознали Дакле, гљиве никако нису „слепе“, оне имају светлосне рецепторе за различите таласне дужине. Нажалост, врсте гљива имају различиту осетљивост. Фусариум, типичне плесни за житарице, различито реагују на осветљење, на пример са повећаним стварањем пигмената за заштиту од светлости као што је каротен.
СЦА, трећи највећи светски добављач хигијенских производа, објавио је свој извештај о хигијени за 2010. годину. Резултати глобалног истраживања, које је по други пут спровела СЦА, показују да је свињски грип доказано променио хигијенско понашање широм света. И у Немачкој људи постају све свјеснији питања хигијене и здравља.
Са актуелним Извештајем о хигијени 2010, СЦА потврђује да се хигијенско понашање променило широм света. Од 2009. СЦА је анкетирала људе у девет земаља о њиховим ставовима и понашању у вези са хигијеном и здрављем. Резултати су сажети у СЦА извештају о хигијени. „Хигијена утиче на све нас – стално и без обзира где живимо. Као трећи највећи добављач хигијенских производа на свету, осећамо да имамо веома посебну одговорност“, објашњава Ролф Андерссон, виши саветник за хигијену у СЦА. „Извештајем о хигијени желимо да подигнемо свест о питањима хигијене и личне неге на глобалном нивоу међу доносиоцима одлука, стручњацима и јавношћу, доприносећи тако информисанијој јавној дебати и побољшању хигијенских стандарда.
Истраживачи са Института за хигијену и биотехнологију (ИХБ) на Институту Хохенштајн у Бонигхајму развили су први систем за процену ефикасности текстила и свакодневних предмета против вируса. Уз помоћ нових метода испитивања за тестирање антивирусне ефикасности, такви производи се сада могу посебно развити и оптимизовати за тржиште.
Више од 14 година ИХБ, који је акредитован од стране ДАП-а и ЗЛГ-а, специјализован је за испитивање антибактеријске активности текстила према различитим међународним стандардима. Одељење за хигијену сада нуди своје тестове антимикробне ефикасности не само за флексибилне структуре (текстил и влакна), већ и за течне или чврсте материје, односно широк спектар производа, на пример за лакове, гипс, боје, све до пластичних и металних површина.
Студија ЕУ показује: Патогени се преносе са животиње на труп током клања
Резултати националне студије коју координира БфР показују да се кампилобактер и салмонела често могу открити код пилића у време клања. Узрочници болести доспевају у кланицу са садржајем црева и на перју животиња и могу се пренети на трупове током клања. Одатле улазе у ланац исхране и до потрошача. Према данас објављеном извештају БфР-а, кампилобактер је пронађен на 62 одсто од 432 леша прегледаних у Немачкој, а салмонела на 17,6 одсто. Кампилобактер је откривен у цревном садржају животиња у 48,6 одсто група за клање. Студија је део истраге спроведене 2008. године у свим државама чланицама Европске уније (ЕУ). Резултате студије ЕУ објавила је данас Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА). Кампилобактер и салмонела су најчешћи узрочници бактеријских гастроинтестиналних болести код људи. „Пилеће месо је најважнији извор инфекција Цампилобацтер које се преносе храном“, каже председник БфР-а, професор др. др Андреас Хенсел, „а инфекције салмонелом су често последица пилећег меса.“ Приликом припреме пилећег меса, требало би да обратите посебну пажњу на хигијену кухиње: месо перади треба јести само када је загрејано. Ово не само да инактивира кампилобактер и салмонелу, већ и друге могуће патогене. Месо такође треба чувати и припремати одвојено од осталих намирница како се патогени не би могли пренети на њих.
Контаминација трупова кампилобактером била је знатно мања у хладним зимским месецима него у летњим месецима. Количина кампилобактера на контаминираним лешевима такође је значајно варирала, од само неколико клица до преко 100 клица по граму пилећег меса. Ако је кампилобактер откривен у цревном садржају животиња из серије за клање, вероватноћа да су трупови ове серије такође били контаминирани кампилобактером била је посебно велика, са 000 одсто позитивних налаза. За трупове из група за клање без доказа Цампилобацтер у цревном садржају, стопа детекције је била 93 процента. Око 33 процената откривених Цампилобацтер су Цампилобацтер јејуни, док је Цампилобацтер цоли чинио око 80 процената. Ово одговара дистрибуцији која се такође примећује код људских инфекција.
У Улму је од средине децембра дошло до необичног гомилања бактеријских инфекција изазваних легионелом. Потрага за извором инфекције је у пуном јеку, али је са конвенционалним методама веома заморна. Нове методе скрининга из Фраунхофер ИПМ-а могле би значајно скратити претрагу у будућности.
„Први резултати биће доступни за недељу дана“, оно што се тренутно често чита у вези са потрагом за извором заразе болести легионеле у Улму. Чињеница да се лабораторијски резултати чекају тако дуго има везе са откривањем легионеле умножавањем које је данас уобичајено. У времену које потомство захтева, други грађани Улма ће вероватно бити заражени бактеријским жариштем. Одређени системи климатизације - такозвани системи за мокро хлађење - као што су они који се налазе на крововима многих зграда су сумњиви. Како би у будућности могли брже да идентификују изворе инфекције, Фраунхофер институт за технике физичког мерења ИПМ у Фрајбургу развија методе анализе помоћу којих се биолошке честице могу одредити у року од неколико сати.
Резултати националне студије коју координира БфР показују да се салмонела често може открити у залихама са приплодним свињама. У већини случајева, међутим, само мали део животиња је заражен. Студија је део истраге спроведене прошле године у узгоју свиња у Европској унији (ЕУ). Резултате студије ЕУ објавила је Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) у децембру 2009. године. Према извештају БфР објављеном у исто време, салмонела је откривена у мешовитим узорцима измета неколико животиња у Немачкој у 45 од 201 прегледаног стада са више од 50 приплодних свиња (22,4 одсто). „Заражена прасад из расплодних стада може пренети салмонелу на товна стада“, каже председник БфР професор др. др Андрев Хенсел. Одатле, салмонела може ући у ланац исхране преко заражених свиња за клање. Због тога треба пажљиво пратити посебну хигијену у кухињи приликом припреме меса. Месо генерално треба конзумирати само када је загрејано. Ово не само да инактивира салмонелу, већ и друге могуће патогене.
Салмонеле су уобичајени патогени који узрокују инфекције гастроинтестиналног тракта људи. Велики део ових инфекција је узрокован конзумирањем хране контаминиране салмонелом. Уз јаја и живинско месо, свињетина је један од најчешћих извора оваквих инфекција.
Салмонела је најчешћи узрок болести које се преносе храном. Бактерије се причвршћују на ћелије у цревном зиду и подстичу ћелију домаћина да их апсорбује. Научници су до сада претпостављали да салмонеле морају да изазову карактеристичне мембранске таласе да би могле да продру у цревне ћелије. Истраживачи из Хелмхолц центра за истраживање инфекција (ХЗИ) у Брауншвајгу сада су оповргли управо ову конвенционалну мудрост.
„То значи да је потребно преиспитати механизам инфекције салмонелом“, каже Клеменс Ротнер, шеф радне групе „Цитоскелетон Динамицс“ при ХЗИ. Рад је сада објављен у часопису "Целлулар Мицробиологи".
Извештаји о болестима изазваним норовирусима и ротавирусима стално су се повећавали последњих година. Ове познате вирусе заражене особе могу пренети у храну током производње и припреме и на тај начин даље ширити. На првом немачком симпозијуму о „Вирусима повезаним са храном“ који је организовао Савезни институт за процену ризика (БфР) у Берлину, око 100 стручњака из истраживачких института, истражних агенција и надзора над храном разговарало је о новим открићима о вирусима који се могу пренети путем храна. Фокус је био на путевима преноса, развоју нових метода детекције и начинима инактивације вируса у храни. „Бактерије у храни су већ добро истражене, док су потребне даље студије о вирусима повезаним са храном“, каже председник БфР професор др. др Андрев Хенсел. „Пошто се вируси понашају другачије од бактерија, потребне су и различите стратегије контроле.
Норовируси и ротавируси су често узрочници гастроинтестиналних болести. Не само да се преносе директно са особе на особу, већ се шире и индиректно путем хране када заражене особе дођу у контакт са храном. Одређене намирнице су такође познате као ризичне намирнице за вирусну јетру и запаљење црева: дагње могу акумулирати вирусе из свог окружења. Ако људи једу дагње сирове, оне такође апсорбују вирусе. Нове студије показују да треба обратити пажњу и на такозване зоонотичне вирусе. Ови вируси прво инфицирају животиње које производе храну и преносе се на људе путем хране произведене од њих. На пример, код дивљих свиња могу се открити вируси хепатитиса Е.
Око 200 научника из Немачке, Аустрије и Швајцарске разговарало је о актуелној ситуацији у области зооноза и стратегијама за сузбијање и превенцију истих у Савезном институту за процену ризика (БфР) у Берлину. Борба против зооноза захтева блиску сарадњу здравствених и ветеринарских власти. „Да би се избегле зоонозе и да би се могле ефикасно борити против њих, области здравља људи, здравља животиња и животне средине морају блиско сарађивати“, каже председник БфР-а, професор др. др Андрев Хенсел. Пример заједничке иницијативе о резистенцији на антибиотике показује да то може да функционише.
Зоонозе су болести које се могу пренети са животиња на људе или обрнуто. Главни извори инфекције за људе су контаминирана храна, посебно живина, јаја, производи од јаја и јела која садрже сирова јаја. Поред салмонеле, бактерије кампилобактера су најчешћи узрочници бактеријских гастроинтестиналних болести код људи у Немачкој.
